Својства легуре, као што су сјај и отпорност на корозију, корисна су у многим применама. Нерђајући челик се може ваљати у лимове, плоче, шипке, жицу и цеви. Они се могу користити у посуђу, прибору за јело, хируршким инструментима, главним уређајима, возилима, грађевинском материјалу у великим зградама, индустријској опреми (нпр. у фабрикама папира, хемијским постројењима, третману воде), и резервоарима за складиштење и цистернама за хемикалије и прехрамбене производе.
Биолошко чишћење нерђајућег челика је супериорније и од алуминијума и од бакра, и упоредиво са стаклом. Његова способност чишћења, чврстоћа и отпорност на корозију подстакли су употребу нерђајућег челика у фармацеутским и прехрамбеним постројењима.
Иако нерђајући челик рђа, ово утиче само на неколико спољашњих слојева атома, а његов садржај хрома штити дубље слојеве од оксидације.
Додатак азота такође побољшава отпорност на питинг корозију и повећава механичку чврстоћу.[6] Дакле, постоје бројни разреди нерђајућег челика са различитим садржајима хрома и молибдена који одговарају околини коју легура мора да издржи.[7] Отпорност на корозију може се додатно повећати на следеће начине.
